Napomena, 18+ : Ovo nije oproštajni tekst nego ritual. Ne prisećamo se života Princa tame, nego ga prizivam iz mrtvih. Kao veštice na crnim misama. Zato je tekst pisan naopako, isprekidano i izvrnuto; od kraja prema početku ili bez redosleda, ili redosleda bez. U slučaju neželjenih reakcija na tekst obratite se lokalnom egzorcisti. Za sve ljubitelje njegove muzike.
!emaT ečnirP, urim u vajičoP
Majko, vraćam se kući. Nema kraja i nema početka, sve je kontinuum, sve je putovanje bez kraja. Izvan tela i ustaljenog oblika života kakvo poznajemo i kakvo smatramo za konvencionalno. To nam je on i pokazao. Kao beskrajna noć. I na kraju, vraćanje kući posle svega što je prošao, kako bi pronašao svoj mir. kući se vraća, Majko. Možeš li mi pomoći? Okupiraj mi misli.
„S neizmernom tugom saopštavamo da je naš voljeni Ozzy Osbourne jutros preminuo. Bio je okružen porodicom i ljubavlju. Molimo sve da poštuju našu privatnost u ovom trenutku”, porodica Osbourne je navela u svom saopštenju za javnost i ostavila bez teksta milione širom planete Zemlje, ili ‘pak psihodelične i nikada dovoljno jasne nam planete Karavan.
!katečop an gartaN
,,Ležao sam šest godina, i nemate pojma kako se osećam’’, poručio je Ozzy publici misleći se na zdravstvene probleme, brojne operacije kičme i Parkinsonovu bolest kroz koju je prolazio proteklih godina. ,,Hvala vam od srca’’, završio je. I to je zaista jedan od najemotivnijih trenutaka kada je u pitanju to veče, jer Princ Tame javno otkriva i pokazuje svoju slabost, a natrag dobija ljubav veličine spejs šatla.
Imao je Parkinsonovu bolest i poslednjih godina je patio takođe i od drugih zdravstvenih problema, uključujući komplikacije od povreda zadobijenih padom 2019. godine. Nakon što je bio primoran da otkaže turneju, iznenada se pojavio na sceni u Birmingemu kako bi zatvorio Igre Komonvelta 2022. godine. Koncert na Vila Parku početkom ove godine najavila Šeron, koja je rekla da je Ozzy odlučan da fanovima priredi „savršen oproštaj“. Kao što rekoh, sve je unatraške i obrnuto, bez reda i smisla, a kako drugačije da bude kada je u pitanju Haos lično. Skupljeno je, u zavisnosti od izvora, između 120 i 190 miliona, dolara u humanitarne svrhe na poslednjem koncertu Princa tame u Birmingemu. Novac će biti raspoređen na tri adrese.
- Cure Parkinson’s Trust – organizacija koja se bori protiv Parkinsonove bolesti.
- Birmingham Children’s Hospital – bolnica koja pruža medicinsku negu deci u Birmingemu i okolini.
- Acorns Children’s Hospice – organizacija koja pruža negu deci sa najtežim bolestima, onima koje su opasne po život.
Čitav njegov život je bio na granici između pakla i raja, karikature i groteske, svevladajuća bipolarnost, pa samim tim i kuriozitet da nekoga koga smo prozvali ‘’Princom tame’’ u javnosti se poslednji put pojavi kao dobri duh, istrese više od sto miliona dolara u humanitarne svrhe, pozdravi se sa svojim poštovaocima, okupi prijatelje, poštovaoce i saradnike, što na bini, što u publici, što preko malih ekrana ili LED ekrana ili pametnih telefona, ili interneta, sedeći na svom rokenrol prestolu i zauvek ode sa planete Karavan, mašući i smejući se publici. Mračni deka svih njegovih sledbenika širom Karavana. Sa opasnošću da uđem u patetiku kao da je poručio ‘’Hej ljudi, ja sam zapravo bio dobar lik, ali život nije bio taj koji je bio dobar’’, a mi mu dođemo kao nuspojave okolnosti koje se dešavaju oko nas. Koncert otvaraju oni koji su postali zvezde, odrastavši i muzički sazrevajući zahvaljujući između ostalog i grupi Black Sabbath i Ozbornovoj solo karijeri. Vrisak publike, a onda kreće ‘’War pigs’’. Zajedno, u glas. I vrisak Tonijeve gitare tokom čitavog nastupa, gotovo urlik. A ništa nije slučajno, kada su u pitanju slučajnosti. I rokenrol. Sve je bilo spremno i ‘’Natrag na početak’’ je mogao da počne! Nastajemo iz ničega, odlazimo u ništa.
„Pra si i u prah ćeš se vratiti.“ Kada je prvi čovek, Adam, čuo ove reči, znao je šta da očekuje. On je bio načinjen od zemaljskog praha i vratio bi se samo u prah. Umro bi zbog neposlušnosti svom Stvoritelju, Jehovi Bogu (Postanje 2:7, 15-17; 3:17-19).
!avaćem avejizO
Nakon što je 1979. godine izbačen iz benda Black Sabbath zbog zavisnosti od narkotika i alkoholizma, mnogi su mislili da je karijera Ozija Ozborna završena. Već unapred, bio je osuđen od strane kritike na propast, ali kao što to obično biva, desilo se sasvim suprotno. Odgrizao je glavu muzičkim kritičarima, pustio da iskrvare do poslednje kapi krvi, a pred njim se obasjao put za solo karijeru koja će ga pretvoriti u jednu od najtrajnijih i najintrigantnijih ličnosti u svetu rokenrola.
Pred kraj– tišina. Ne zbog manjka inspiracije, već zbog tela koje više nije moglo da izdrži ono što je duh i dalje želeo. Borba s Parkinsonovom bolešću i višestrukim operacijama postala je njegova svakodnevica.
Albumi Ordinary Man (2020) i Patient Number 9 (2022) pokazali su da čak i izmučen bolestima, Ozi može da stvara i da u istome tempu nastavlja da peva o pesmama koje su bile gorke i premračne za dnevnu svetlost- u njegovom stilu.
Unatrag, biće tu i bespotrebnog voajerstva pred TV kamerama zbog čega je postao poznat čak i onima koji nisu slušali ovu muziku, ali ne želim senzacionalizmu da posvećujem redove, ima ga previse i bez Princa Tame i poklonika rokenrol muzike. Tako da pomenuta epoha neće biti spomenuta i nije se desila.
Unatrag, počeo je da okuplja nove generacije rokenrol i metal publike kroz Ozzfest, festival koji je lansirao u orbitu bendove kao što su Slipknot i System of a Down. Ipak, period gde je napravio razliku u odnosu na… To jesu osamdesete godine i početak devedesetih godina. Njegov debi album, Blizzard of Ozz (1980), odmah je postigao ogroman uspeh. Pesme poput “Crazy Train” i “Mr. Crowley” postale su klasici, a gitarista Randy Rhoads uneo je tehničku virtuoznost i melodiju koja je redefinisala hard rok i hevi metal. Nažalost, Rendi je tragično poginuo samo dve godine kasnije, što je veoma pogodilo Ozija.
Osim Ozijeve mećave, solo albumi koji su menjali i uticali na teškašku rokenrol scenu su:
- Diary of a Madman (1981)
- Bark at the Moon (1983)
- No More Tears (1991) – sa istoimenim hitom koji ga je vratio u vrh top-lista.
Kao izvođač poznat po mračnim temama, teatralnim nastupima i skandalima (poput čuvenog milion puta ispričanog, prepričanog i dopričanog incidenta sa šišmišem ili golubom), Ozzy je istovremeno bio i ikona kontrakulture i šoumen teškog zvuka. Njegove scenske provokacije pratile su ga kroz celu karijeru, ali je uvek ostajao veran muzičkom izrazu – bilo kroz pesme o ludilu, smrti, usamljenosti, prkosu ili ljubavi.
Njegova solo karijera u odnosu na period sa matičnim bendom jeste poprimila drugačije konture i sasvim nove obrise. Ako je u prvom delu karijere bivao Princom tame, mističan, okružen takođe muzičarima pod velom mistike i gotovo rituala, sada su horor motivi postali karikaturalni i groteskni. Horor motivi su često iskorišćeni u svrhu zabave, ali relevantnost i akutelnost je bila neupitna. Citiraću odgovor njegovom menadžmenta iz osamdesetih u jeku najveće popularnosti ‘’Ozi može da predsedava crnom misom, ali može da bude i glavna zvezda na festivalu piva.’’
?vatrm ej goB
Mi smo ga ubili. Poslednji koncert originalne postave grupe Black Sabbath održan je u Ozijevom rodnom Birmingemu, februara 2017. godine. Publika je znala da prisustvuje kraju epohe, a pesma “Paranoid” zatvorila je krug – istom pesmom kojom su ga 1970. godine i otvorili. Poslednje reči Ozija na bini nisu bile vrisak, nisu bile psovke, dosetke i dobacivanja, već tihi pozdrav: “Hvala vam. To je bilo to.”
Trinaest, kao simbol, je bio nepredvidiv, mračan i sećam se da su fanovi pomenutu pesmu iz naslova, kao i spot dočekali zabezeknuti, da je Black Sabbath uspeo da vrati onaj mrak i težinu po kojem je grupa i postala poznata. Muzika se opet vratila ritualu, crnoj misi i preispitivanja “mračnih terasa svesti” kao što to pesnik reče. Album je u mnogo država bio visoko pozicioniran na relevantnim muzičkim top listama.
Unatrag! Black Sabbath je preživljavao i trajao bez Ozija tokom godina, nekada sa puno uspeha, nekada sa manje. On je vodio svoju solo karijeru, dok su kroz bend prolazili drugi pevači: Roni Džejms Dio (Ronnie James Dio), Ijan Gilan (Ian Gillan), Toni Martin (Tony Martin). Ipak srce slavne grupe nije pumpalo tom snagom kao kada je Ozzy bio sa njima. Povremena okupljanja sa starom ekipom izazivala su uvek veću pažnju i kod publike i u medijima nego prethodni albumi i turneje bez njega. Ritual bez princa tame nikada nije bio potpun!
!itsonravtS iradopsoG
Četvorica mladića sa periferija industrijskog pakla čulo je metal kako se savija, menja oblik ili puca pod teretom kapitalizma i siromaštva. Odlučili su da metal pretope u muziku, poput kakvih mističara ili alhemičara kada srebro pretvaraju u zlato. Pesme nisu bile stvarane i komponovane, bivale su prizivane tokom crnih misa. Kao duhovi i demoni po fabričkim dokovima, među čekićima i čađavim dimnjacima koji pritiskaju pluća. Kao zlo koje spava ispod školskih klupa, ispod kože, ispod tišine, ispod kafanskih stolova, po mračnim ulicima i zabitima Birmingema.
Šezdesete se završavaju, počinju sedamdesete. Dok većina i dalje peva o cveću, ljubavi pojavljuje se Black Sabbath koji ne peva o ljubavi, ekipa svira mračnu stranu ljudske podsvesti, Jungovu senku i sve ono što smo zatrpali ispod tepiha Ozi i ekipa su umesto nas izneli na površinu. Još uvek kruži legenda kako je Ozzy bio isteran iz kuće na prve taktove svoje prve ploče kada su udarila crkvena zvona. Ima nečega u toj simbolici, Princ Tame sa krstom oko vrata peva o ljudskim gresima i preuzima čitav teret onih koji ga slušaju i misle isto, samo ćutke. On postaje glasnogovrnih onih koji su tihi. Estetika koja menja svet. Svet koji postaje mračan, iskrivljen i izvitoperen. Ili postaje onakav kakav je oduvek i bio samo su kroz muziku odašiljane drugačiji tekstovi i poruke koje su iskrivile našu percepiju. U tekstovima na našem podneblju koji su patetično-oproštajnog karaktera često će navesti da je hevi metal započeo zahvaljujući Oziju i bendu Black Sabbath, ali zapravo oni su raskrčili prolaz ne samo hevi metalu, dali obrise za stoner rok, za ono što će se kasnije nazvati doom metal. Da, možda Black Sabbath nije bend koji je najpopularniji na svetu, ali je sigurno jedan od onih koji je svirajući i stvarajući podario uz Bitlse, verovatno najviše rokenrol podžanrova i derivate.
- Black Sabbath – 1970
• Paranoid – 1970
• Master of Reality – 1971
• Vol. 4 – 1972
• Sabbath Bloody Sabbath – 1973
• Sabotage – 1975
• Technical Ecstasy – 1976
• Never Say Die! – 1978
• Reunion (live album sa dve nove pesme) – 1998
• 13 – 2013
„Šta je to što stoji pred mnom? Figura u crnom, pokazuje na mene.“
(What is this that stands before me? Figure in black which points at me.)
„Generali okupljaju svoje crne mase, baš kao veštice na crnim misama.“
(Generals gathered in their masses, just like witches at black masses.)
Razorni tekstovi, razorni ritmovi, razorne gitare, razorne misli. Odašiljanje poruka iz srca tame i Black Sabbath, nešto što nije bio izbor, nego nužnost jednog vremena i pokušaj otrežnjenja jedne generacije koja je živela u zabludi da će pesma svet učiniti boljim. Ne, nije ga učinila boljim. Misija je propala. Ali misija benda nije, oslikali su svet onakvim kakvim jeste i precizno su oslikali konture svega onoga što se dešavalo za vreme njihovog bivstovanja.
(II anecs) !okjam, ićuk es maćarV
Džon Majkl Ozborn, svetu poznatiji kao Ozi Ozborn, rođen je 3. decembra 1948. godine u Birmingemu, u Engleskoj, kao četvrto od šestoro dece u porodici radničke klase. Njegov otac, Džon Tomas “Džek” Ozborn, radio je noćne smene kao alatničar u fabrici elektronike, dok je majka Lilijan, po povratku supruga iz noćne smene, odlazila na posao u fabriku povezanu s automobilsko-vazduhoplovnom industrijom.
Ozijevo detinjstvo obeleženo je čestim scenama porodičnog nasilja, što je ostavilo dubok trag na njegovu ličnost i život kasnije. U autobiografiji Ja sam Ozi, opisao je kako je njihova svakodnevica bila obeležena oskudicom, a preživljavanje iz nedelje u nedelju bilo je pitanje snalaženja.
Iako porodica nije praktikovala religiju, Ozzy se prisećao odlazaka u nedeljnu školu, što je više bilo iz dosade nego iz duhovnih pobuda – tamo su, kako kaže, delili besplatni čaj i keks. Ipak, religijski motivi kasnije su našli put u njegovoj umetnosti – nosio je krst i pevao tekstove prožete mračnim religijskim simbolizmom i upozorenjima na pakao. To možda i nije iznenađujuće, s obzirom na to da je, po sopstvenom priznanju, u detinjstvu bio žrtva seksualnog nasilja – silovala su ga dvojica dečaka kada je imao jedanaest godina.
Osbourne je imao disleksiju i teškoće sa koncentracijom, što mu je ozbiljno otežavalo školovanje. Bio je često meta zlostavljanja na igralištu, a jednom prilikom ga je udario i Toni Ajomi (Tony Iommi), koji će kasnije postati njegov kolega iz benda. Još kao dečak borio se sa depresijom, a sa samo 14 godina pokušao je samoubistvo – kako je sam rekao, želeo je da sazna kako će se tada osećati.
Školu je napustio kada je imao 15 godina i pokušao da se uklopi u svet rada – okušao se u raznim poslovima, uključujući građevinu, obuku za alatničara, rad u autoindustriji i klanje stoke, ali ni u jednom se nije zadržao. U 17. godini, uplovio je u svet sitnog kriminala i završio u zatvoru zbog provale, gde je proveo dva meseca.
Po izlasku iz zatvora, njegov otac je odlučio da mu pruži drugu šansu – kupio mu je mikrofon, pojačalo i zvučnike, uloživiši tada značajnu sumu od 250 funti. Opremljen za muzičku karijeru, Ozborn je okačio oglas u lokalnoj muzičkoj radnji, što je privuklo pažnju mladog gitariste Terensa „Gizera“ Batlera (Geezer Butler).
Ubrzo nakon toga, njih dvojica su se udružili s gitaristom Tonijem Ajomijem i bubnjarem Bilom Vordom (Bill Ward), članovima drugog benda, i zajedno su krajem 1968. osnovali muzičku grupu Polka Tulk Blues Band – ime su pozajmili od brenda pudera koji je koristila Ozijeva majka. Kasnije su otpustili dva člana, preimenovali se u Earth i svirali džez i bluz obrade.
Jedne večeri na probi, Batler je podelio uznemirujući san u kojem je osetio jezivo prisustvo pored sebe. Ta slika nadahnula je Ozija da improvizuje stih „Šta je ovo što stoji preda mnom?“, što je postalo temelj pesme “Black Sabbath”, nazvane po horor filmu iz 1963. godine. Ovaj novi, mračniji muzički pravac inspirisao ih je da pišu originalne pesme sa ciljem da izazovu isti efekat straha kao i horor filmovi – napustili su ime Earth i zauvek postali Black Sabbath.
!enčop toviž akeN !aravto es gurK !ilsim okupiraj jaripuko im ilsim !ićomop im il šežoM
Autor: Nenad Baraković
